Tри празне столице у Брчком: Ko не види српске жртве?

На округлом столу који је поводом напада на Месну заједницу Буквик, извршеног у септембру 1992, "Историјски пројекат Сребреница", у сарадњи са локалним грађанима, организовао 27. јануара 2012. у Брчком, биле су три празне столице.

Пише: Стефан Каргановић

Прва је била резервисана за Супервизора Дистрикта Брчко, Родерика Мура (Roderick Moore). Мада је титуларни шеф административног апарата у Дистрикту и особа која је испред међународне заједнице задужена да надгледа, између осталог, успешну примену владавине права у свом домену, г. Мур се није појавио на округлом столу да саслуша грађане Месне заједнице Буквик и да предузме потребне мере да се у њиховом случају задовољи правда.

Друга празна столица била је резервисана за Зекерију Мујкановића, јавног тужиоца Дистрикта Брчко. Мујкановић је уредно добио званичну позивницу и примерак ове монографије лично од аутора Љубише Симића и писца ових редова. Позивајући се на друге обавезе он је изјавио да је спречен да узме учешће на округлом столу. Ако је предосећао да су грађани Дистрикта Брчко намеравали да му постављају питања зашто ратни злочинци, од којих су они пре двадесет година пострадали, још увек нису званично идентификовани и кажњени, у томе је јавни тужилац био у праву.

Још један могући разлог зашто би му сусрет са грађанима био непријатан јесте чињеница да се непосредно после извршеног напада и заробљавања мирних становника Месне заједнице Буквик Зекерија Мујкановић налазио на терену, и то као један од инспектора Војне полиције нападачких снага који су саслушавали заробљена лица и одлучивали о врсти логора где ће бити заточени. Таквим учешћем, данашњи јавни тужилац Дистрикта Брчко материјално је допринео провођењу операције за коју постоји основана сумња да би могла представљати тежак ратни злочин.

Да је Клаус Барби после Другог светског рата био постављен за јавног тужиоца у Лиону, очекује ли ико да би уследиле оптужнице против починиоца ратних злочина? Изговарајући се другим обавезама, Мујкановић је изјавио да је инструисао свога заменика Славу Лакића да га заступа на округлом столу.

Али на дан одржавања округлог стола организатори су од Лакића примили писмо, у прилогу, где их обавештава да "из оправданих разлога ни(је) у могућности присуствовати у наведено вријеме тој промоцији". Међутим, Лакић је ипак изразио живу заинтересованост да се упозна са садржајем монографије. Пошто је одбио да учествује на округлом столу, а под предпоставком да га садржај монографије искрено занима, једини је могући закључак да би заменик Лакић то најрадије учинио ван присуства грађана Брчког и преживелих жртава из Буквика, који су разумљиво забринути у вези са правним стањем у њиховог Дистрикту, и под условом да не мора да се јавно бави њиховим питањима.

Личност којој је била намењена трећа празна столица, Мирсад Токача, директор сарајевског Истраживачко-документационог центра, такође је успешно избегао суочавање са становницима Буквика и грађанима Брчког. Они су несумњиво намеравали да му поставе питање зашто се напад на Буквик и људске жртве које су уследиле уопште не помињу у његовом "Босанском атласу злочина".

Из приложене преписке, види се одговор г. Токаче на позив да присуствује округлом столу. Као у случају г. Мујкановића он је љубазан, али без практичног ефекта. Он није реаговао на разуман предлог организатора, ако је на дан округлог стола заузет, да пошаље представника да од грађана прикупи податке о почињеним злочинима како би могли бити приказани у "Атласу".

То су разлози за три празне столице приликом представљања ове монографије у Брчком. Сматрамо да читаоци и јавност имају право да те разлоге знају.

Frontal.rs